''...To je dakle, mislila sam u sebi, ta čuvena Enciklopedija mrtvih! Zamišljala sam da je to neka drevna knjiga, „knjiga starostavna“, nešto poput Tibetanske Knjige mrtvih ili Kabale ili Žitija svetaca, dakle neka od onih ezoteričnih tvorevina ljudskog duha u kojima mogu da uživaju samo pustinjaci, rabini i monasi...''

''...Enciklopedija mrtvih delo je neke sekte ili verske organizacije koja je u svom demokratskom programu istakla egalitarističku viziju sveta mrtvih – bez sumnje inspirisanu nekom od biblijskih postavki – a sa namerom da se ispravi ljudska nepravda i da se svim božjim stvorenjima da jednako mesto u večnosti...''

Danilo Kiš Enciklopedija mrtvih

Iako Kiš Encikolopediju mrtvih opisuje kao golemu kartoteku - neverovatni amalgam enciklopedijske lapidarnosti i biblijske rečitosti u paragrafima sa preciznim podacima o životima onih koji su završili svoj zemaljski put i uputili se ka večnom trajanju - uzimam slobodu ostaviti čiste i bijele stranice knjige citirajući naslov Enciklopedija mrtvih. Postupak je to kojim anihilacijom naracije o životima mrtvih (a time i pojma smrti) uvodim besmrtnost parafrazirajući Kiša.

Gloria Oreb, 2014.